Сефарди и њихов долазак на Балкан

Ручно бојене старе разгледнице из колекције Жерарда Левија из Париза, употребљене уз дозволу власника. Ово су слике Јевреја у традиционалној сефардској одећи и направљене су у Солуну, Сарајеву, Битољу.

 

Напуштање Шпаније

Јевреји су се доселили на Пиринејско полуострво у 5. веку и ту су живели више од 1.000 година, повезујући хришћане и муслимане и радећи као лекари, фармацеути, кожари, лимари, продавци текстила и трговци.

Када су се католички владари ујединили и поразили муслимане, Јевреји им нису више били потребни и протерали су их 1492. године. Веома мали број земаља желео је да их прихвати. Ови прогнани шпански Јевреји (многи осуђени у Шпанији на смрт) пронашли су нове домове у Амстердаму, Лондону, Јужној Америци, Мароку, широм северне Африке, а посебно на Балкану који је био у рукама турских султана.

Балкански Сефарди

Јудаизам је најстарија монотеистичка религија, настала на Блиском Истоку пре више од 5.700 година. Римски легионари су 79. године нове ере заузели Јерусалим и протерали Јевреје, који су лутали вековима без сопствене домовине. Јевреји су пронашли пут ка Европи; велика већина живела је на северу и постаће позната као Ашкенази.

На Балкану, први трагови јеврејских насеобина потичу из времена Римљана, али се значајан број Јевреја овде доселио након протеривања из Шпаније 1492. године, а познати су под именом Сефарди. Понели су са собом свој начин облачења, своје обичаје и језик – јудео-шпански, односно ладино.

Црно-бела фотографија: легенда преноси да су Јевреји из Шпаније понели кључеве својих домова у нади да ће се једног дана вратити. Ова три кључа пронађена су у јеврејским кућама у Сарајеву и данас се чувају у Музеју Сарајева.

До 20. века, милиони ашкенашких Јевреја живело је на северу, док је мање од 200.000 Сефарда живело на Балкану. Већина балканских сефардских Јевреја није преживела Други светски рат — данас живи мање од 4,000 њих на Западном Балкану. Ова изложба посвећена је њима и њиховој јединственој балканској причи и припада свима нама.

El Otro Camino: 1492.

Исте седмице када је Колумбо кренуо на запад 1492. године, преостали Јевреји били су протерани из Шпаније. Без обзира што су ту живели хиљадама година, верска нетолеранција их је отерала. Куда су отишли? Ко их је прихватио?

Одговор ће вас изненадити: док је већина избегла у Португал (накратко), Атнверп и Амстердам, а потом по Западу, већина ових шпанских Јевреја, односно Сефарда, населила се на територијама које су биле под отоманским султанима. Око 180.000 је живело на Балкану, заједно са својим комшијама хришћанима и муслиманима. Тако је то било до 1941. и 1942. године када су Немци окупирали овај регион и —   заједно са колаборационистима — већину убили. На 500. годишњицу од протеривања 1992. године, један од последњих сефардских Јевреја, у ратом разореном Сарајеву, рекао је: „Сећамо се шта нам је нетолеранција учинила. Знамо шта мржња значи. То није наш начин. Ми следимо другачије стазе.“