Јевреји су се населили по градовима широм Балкана и наставили су са професијама којима су се бавили у Шпанији: радили су као лекари, фармацеути, трговци текстилом, кожари и лимари.
У Отоманском царству Јевреји никад нису терани да живе у гетоима. На овим територијама никада није било погрома.
Јеврејска омладина из целе Југославије на летњем кампу, Иванчићи, Босна 1934.
Алберт Ешкенази на путу ка Јеврејској школи у Загребу, у друштву свог оца, 1937.
Породица Барух, Приштина, 1930-их
Како се Отоманско царство распадало током 18. и 19. века, јеврејске заједнице су све више сиромашиле: већина Јевреја на Балкану живела је у тешким условима.
Почетком 20. века, Јевреји на Западном Балкану имали су важну улогу у покретима за ослобођење држава у којима су живели. Када је након 1918. године основана Краљевина Југославија, повезали су своје заједнице гледајући у будућност, коју, нажалост, нису могли да претпоставе.
Ове фотографије показују како су Јевреји живели у годинама непосредно пре него што ће њихове заједнице бити уништене — као професионални војници, власници продавница, пословни људи, али и као они који су носили традиционалну сефардску одећу (током празника и церемонија).
Абрам Папо испред своје радње (лево) у Макарској 1935.
Истражите више о Изгубљеном сефардском свету…
