Холокауст

 

За мање од 40 месеци

Априла 1941. године, Немачка и њени савезници окупирали су и међусобно поделили Југославију. Преко 67.000 од укупно 82.000 Јевреја је убијено — односно око 81% јеврејске популације.

Јеврејима је на Западном Балкану било потребно 450 година да изграде своју заједницу. Немцима и њиховим савезницима било је довољно мање од 40 месеци да је униште.

Јевреји су веома много страдали у Независној држави Хрватској, која је у свој састав укључивала већи део Босне и Херцеговине. Усташе су једини колаборатори који су основали своје логоре смрти, попут Јасеновца, где су убијали Јевреје, Србе и Роме. У Ђакову, 556 јеврејских жена и деце, углавном из Сарајева и Тузле, били су изгладњавани до смрти.

У поређењу са осталима, Италијани, који су окупирали Далмацију и делове Босне и Херцеговине, сматрани су много хуманијим, јер су Јеврејима дозвољавали да задрже своја светилишта и нису их депортовали. Италија је капитулирала септембра 1943. године. Након тога, Јевреје који нису побегли задесила је црна судбина.

Бугарска је окупирала Македонију у којој су Бугари немилорсдно прогонили Јевреје у Скопљу, Битољу, Штипу и другим градовима. Масовно хапшење спроведено је марта 1943. године, након чега су Јевреји предати Немцима и депортовани у нацистички логор смрти Треблинка у окупираној Пољској.

Војводина, северна покрајина Србије, била је додељена Мађарској. Јануара 1942. године, окупаторске снаге спровеле су рацију над Јеврејима и Србима у Новом Саду. У пролеће 1944. године, мађарска полиција депортовала је већину војвођанских Јевреја директно у Аушвиц-Биркенау.

У деловима Србије под немачком окупацијом, уништавање јеврејске заједнице је било изузетно брзо. На хиљаде Јевреја мушкараца у Србији је било ухапшено, смештено у концентрационе логоре и стрљано. Жене и деца били су одведени у концентрациони логор на месту некадашњег Београдског сајма, познатог као Сајмиште или Јеврејски логор Земун, након чега су априла 1942. ликвидирани у камионима гасним коморама, такозваним душегупкама.