Србија

Породица Калеф

Београд

1910-их

Моја бака Матилда Калеф била је стуб наше породице. Остала је удовица са 25 година и троје деце. Затим су јој два сина умрла, а остао је само мој отац Аврам. Он је оболео од дијабетеса и атрофије мишића, што га је везало за инвалидска колица. Бака је радила од јутра до вечери, у кући, у нашим продавницама, и истовремено бринула о мом оцу.

Београд

1920-их

Бакин брат Јаков (у средини), испред породичне продавнице на Теразијама. Био је централна фигура у јеврејској заједници. Он и моја бака су заједно водили ову продавницу. Касније је бака имала три своје продавнице текстила, од којих је две морала да прода како би платила лечење мога оца. Сви запослени у радњама живели су код нас, у одвојеним становима, а јели бисмо сви заједно. Бака је кувала за све.

Београд

1928.

Моја мајка је рођена као католкиња у Словенији. Упознала је мог тату у Београду. Није јој сметало што је хендикепиран и осуђен на инвалидска колица. А њему није сметало што Антонија није била Јеврејка. Прешла је на јудаизам, венчали су се и био је то леп брак, пун љубави. Све док Немци нису убили мог оца.

Београд

1930-их

Овде смо моја сестра Рахаела (која ће касније постати Бреда) и ја пре рата. Ишле смо у јеврејско обданиште, а затим заједно у основну школу. Код куће смо увек певале са мајком. Моја сестра је била сопран, а мама и ја смо певале алт.

Београд

1943.

Овде смо моја сестра и ја, са оцем Тумпејом, свештеником који нам је спасао животе. Бреда је трећа здесна, а ја сам четврта слева. Отац Тумпеј је проглашен Праведником међу народима после рата, на наш захтев израелској меморијалној установи за жртве и хероје Холокауста, због херојства које је починио.

Београд

1928, 1941.

Две фотографије мога рођака Давида Калефа, који је живео у кући до нас, у Господар Јовановој. Лево је маскиран у кловна за време Пурима, јеврејског празника. Десно, носи радничку униформу након немачке окупације 1941. године, када је био приморан да рашчишћава улице. Давид је убијен, као и сви чланови његове породице. Нико није преживео.

Београд

1948.

Фотографија са мог венчања. Отоа Чергеа срела сам за време рата на Бановом брду. Након рата нисмо следили никакву јеврејску традицију. Никада нисмо инсистирали да се наша кћерка Едита изјашњава као Јеврејка, али наша унука сасвим прати јеврејски начин живота.

Тел Авив

1964.

Моја сестра Бреда на наступу у Израелској опери у Тел Авиву. У част оца Тумпеја, задржала је име које јој је он дао. Постала је једна од најпопуларнијих оперских певачица у Србији, а наступала је са звездама као што је  Пласидо Доминго. Одувек сам била поносна на своју сестру и њен успех.

Матилда Калеф – Три обећања

Породица Калеф била је једна од три најстаријих београдских породица. чији се трагови могу пратити преко 300 година. Све док нацисти нису ушли у Србију 1941. године…

Док су њихови рођаци стрељани или убијани у душегупки, Дона Бат Калеф је са своје две кћерке, Бредом и Матилдом, отишла до католичке цркве на Бановом брду. „Можете ли да нас заштитите?“, упитала је свештеника. Отац Андреј Тумпеј спасао је Дону и њене две кћерке, а овај филм прича управо ту причу.