Портрети пет балканских градова

Сплит

Археолошке ископине показују да су Јевреји живели у Сплиту још у време Римљана, али су се у већем броју доселили у овај крај средином 16. века. Најстарија надгробна плоча на Јеврејском гробљу на брду Марјан потиче из 1573. године.
Млетачка репблика освојила је Сплит 1402. године и под њеном влашћу је овај град био све до њеног пада 1797. године. Јевреји су с времена на време морали да живе у гету. Сплит ће почетком 19. века, заједно са читавом Далмацијом, припасти Аустрији, у чијим ће рукама остати до 1918. године. Од тада па до 1941. године, овај град је био у саставу Краљевине Југославије. У Сплиту никада није јеврејска ѕаједница није имала више од 500 чланова. Половина од 300 сплитских Јевреја 1943. године страдала је: неке су убили припадници немачких СС трупа или усташе, а неки су погинули на страни партизана.

Дубровник

Дубровачка република (лат. Republica Ragusina; итал. Repubblica di Ragusa) постојала је 700 година, све до 1806. године. Јевреји су се овде појавили у 14. веку, али у већем броју су се населили тек почетком 16. века. У наредних 150 година, припадници јеврејског становништва три пута су прогнани из града, приморани су да живе у гету, чак и лажно оптужени да су вршили ритуална убиства како би користили хришћанску крв.
Синагога је подигнута у 16. веку и сасвим је реновирана 70-их година 17. века. У граду никад није живело више од неколико стотина Јевреја; углавном су били лекари или трговци. После 1815. године овај град је ушао у састав Аустрије. Године 1941. Италијани су окупирали Дубровник са околином. Децембра 1942. године 750 Јевреја је из овог града пребачено на острва Груж и Лопуд, а шест месеци касније премештени су у концентрациони логор на Рабу. У овом периоду многи су успели да побегну и придруже се партизанима. Након септембра 1943, они који су остали у граду – побијени су.

Београд

Први сефардски Јевреји дошли су у Београд након освајања Отоманског царства, почетком 16. века. Населили су се у делу града названом Дорћол, који ће постати јеврејски кварт наредних неколико стотина година.

Аустријско царство простирало се све до Земуна, са друге стране реке Саве, где су се углавном доселили Јевреји Ашкенази.

Србија се ослободила турске власти 1878. године и београдски Јевреји постају саставни део тадашњег друштва. До 20. века, јеврејско становништво у Београду наѕивано је Србима Мојсијеве вере. Заједница је доживела свој врхунац 1939. године, када ју је чинило 10.388 Јевреја — 80% Сефарди и 20% Ашкенази. Током Холокауста, мушкарци су углавном стрељани, а жена и деца убијани у камионима гасним коморама, такозваним душегупкама.

Монастир (Битољ)

Битољ се налази на старим трговачким путевима, што је привукло Јевреје након њиховог протеривања из Шпаније 1492. године. Јеврејска заједница имала је 300 чланова 1544. године, да би тај број 1863. износио 3.000.
Почетком 20. века Битољ је добио на важности након што га је пруга повеѕала са Солуном, а број Јевреја у овом граду досегао је 11.000. Међутим, Балкански ратови и Први светски рат приморали су многе да емигрирају, те је у граду остало 4.000 Јевреја. Готово целу ѕаједницу бугарски окупатор је предао Немцима, који су их даље транспортовали у концентрациони логор Треблинка, на окупираној територији Пољске. Ниједан Јеврејин није се одатле вратио.

Сарајево

Око 8.500 Јевреја живело је у Сарајеву 30-их година 20. века. Њихово досељавање започело је почетком 16. века. Први надгробни споменик на Јеврејском гробљу —  јединственом у целој Европи — датира из 1566. године. Занатлије и трговци Јевреји имали су радионице и дућане, као и домове широм старог града.

Први Ашкенаѕи, Јевреји који су говорили немачки језик, доселили су се 1878. године, када је Аустрија окупирала Босну и Херцеговину, до тада део Отоманског царства које се распадало.

Сарајевски Јевреји борили су се и гинули на страни Аустругарске током Првог светског рата. Неколико година касније служили су у Југословенској краљевској војсци. Већина Јевреја у Сарајеву убијена је током Холокауста, како од стран еусташа, тако и од стране припадника војне организације Вафен СС и немачког Вермахта.